Овај сајт користи колачиће, уколико наставите са његовим коришћењем сматра се да сте сагласни са нашом политиком приватности
Стара зграда

Универзитет у Београду
Технички факултет у Бору

Почетак успешне каријере студената Техничког факултета у Бору- Професори им дали знање, а Zijin шансу

Четворо младих који су успешно завршили Технички факултет у Бору, добило је пословну шансу у кинеској компанији Zijin Mining, али нису остали на томе. Одлучили су да наставе постдипломске студије, унапреде своје знање, и то примене у пракси јер им то омогућују студијски програми у нашој установи.

Ана Миловановић Бркић родом је из Зајечара. Одлучила се да студира на Техничком факултету у Бору, дипломирала је 2013. године на смеру Рециклажне технологије и одрживи развој на катедри за Припрему минералних сировина, а ментор јој је био проф. др Зоран Марковић.

Након дипломирања остала је у Бору, удала се, и каже да се осећа као Боранка. Данас је у компанији Serbia Zijin Mining заменик супервизора за млевење и флотирање, а на том послу помогло јој је знање које је стекла на борском факултету.

„Пре него што сам почела да радим у флотацији нисам имала никаква искуства у рударству, и све што сам на Факултету научила теоријски, овде данас примењујем“.

Да је то тако, показује и њена позиција, јер да није било стеченог знања не би могла брзо да напредује.

Током школовања практичан рад остварила је махом у лабораторијама факултета, али очекује да се убудуће праксе на овом одсеку одвијају и у погонима.

„Са отварањем рудника Чукару Пеки и модерним и новим постројењима, студентима се указује већа шанса да на лицу места стекну практично знање. Потпуно сам сигурна да је наша компанија отворена за младе и будуће стручњаке“, уверена је Ана Миловановић Бркић.

До сада су већ долазили студенти на пракси и Ана им је објашњавала процес производње.
Услови за рад су одлични, погон је чист и повољан за рад, о раднику се фирма изузетно стара. Доступна је сва заштитна опрема, строга су правила заштите, а на раднику је само да то и примени.

Боранин Владимир Стиклић дипломирао је 2021. године на Технолошком инжењерству Техничког факултета у Бору са просеком 8,14, на смеру заштита животне средине. За ментора је одабрао проф. др Мају Нујкић. Ове године уписао је мастер студије.

У компанији Serbia Zijin Copper запослио се у марту ове године. Са још осморо колега ради у Сектору заштите животне средине у коме се прати квалитет ваздуха, воде и земљишта.

„Предмети на последњој години студија били су изузетно корисни за послове које сада обављам и то ми је помогло да боље разумем у пракси шта радим“, каже Владимир, који студентима препоручује да раде марљиво, да усавршавају себе и своје вештине, јер се на крају труд увек исплати.

На основу девет месеци рада у Zijin-у, радну атмосферу оцењује петицом.
„Велика је колегијалност и сарадња, како у нашем сектору тако и са другим секторима. Колегијалност помаже приликом стицања нових знања и вештина, и старије колеге увек су спремне за додатне корисне информације“, подвлачи Владимир.

Његово радно време се, међутим, не завршава одласком са посла.
Наставио је да се бави научно-истраживачким радом, и до сада је представио два рада „Пиролиза комуналног чврстог отпада“ и „Примену биљних материјала као биосорбената тешких метала“. Закључке тих радова представио је на овогодишњој Конференцији Еcоter у Сокобањи, чији је организатор био управо Технички факултет у Бору.

Радно искуство додатно му је помогло у истраживачком раду, јер се кроз конкретан посао који ради стварају додирне тачке између науке и примењивости у пракси, конкретно у загађењу воде.

Марина Марковић однедавно је приправник у погону „Златаре“ компаније Serbia Zijin Copper на одговорном радном месту инжењера техничке припреме метал биланса у погону за производњу племенитих метала.

Родом је из Рудне Главе, са подручја одакле потичу и најстарији трагови рударења у свету. Знање на борском Факултету употпунила је вишемесечном праксом у у топионици, електролизи и флотацији Zijin-а, и данас је на одговорној функцији.

„Дуго сам размишљала шта бих да студирам, и одлучила да се придружим брату Миљану који је на борском Факултету дипломирао металургију и где је тренутно асистент“, открива ова млада инжењерка.

Дипломирала је у септембру као студент генерације са високим просеком 9,69 са темом „Уклањање јона бакра из водених раствора коришћењем љуски црног лука као адсорбенса“ а ментор јој је био проф. др Милан Горгијевски.

„Све што смо учили на факултету и сво знање које смо стекли можемо да применимо у погонима. Био је то добар избор, зато што све процесе и теорију коју смо учили можемо да видимо на лицу места“, каже Марина.

Задовољна је и на радном месту и односом са колегама који су увек спремни да одговоре на питања о искуствима у процесу производње.

Марина је добитница Доситејеве стипендије коју додељује Фонд за младе таленте Републике Србије, а добила је и повељу инжењера Бошка Ињца. И она се није задовољила основним студијама, већ је на борском Техничком факултету уписала мастер студије.

Ивица Миловановић је рударски инжењер родом из Сокобање. Родни град заменио је Бором и тренутно је српски представник у служби вентилације рудника „Чукару Пеки“ компаније Serbia Zijin Mining, на истим руководећим задацима које је четири године имао у руднику угља „Соко“.

„Дошао сам у Бор 2018. године, што се каже, „трбухом за крухом“. Од ове године сам и званично Боранин и то је мој нови град у коме сам основао породицу и уживам са женом и петогодишњим дететом“, прича нам Ивица.

На Техничком факултету дипломирао је 2011. године а ментор му је био недавно преминули проф. др Миодраг Жикић.
Ивица припада „старој гарди студената“ са студијским програмом пре Болоње.
Каже да је у то време потребно градиво било обимније него данас.

„Све се изучавало до најситнијих детаља што је била одскочна даска за касније, јер са стеченим знањем могу да се покријем више позиција у рударским фирмама“.

Напомиње да су му током студија праксе у погонима има биле врло корисне. Практична знања са колегама стекао је у борској „Јами“, у Институту за рударство и металургију, и рудницима „Соко“, „Лубница“ и површинском копу „Костолац“.

„Професор Живорад Миличевић је био најбољи професор на одсеку, али ништа мање знања нисам стекао од професора Миодрага Миљковића, Радоја Марјановића, Радослава Столића и Милана Јањића. Били су то професори старог кова који су фантастично преносили знање“.
Зато је и знање које је стекао велики добитак у садашњим задужењима у руднику „Чукару Пеки“.

С обзиром на експанзију рударства у Бору и све већим потребама компаније Zijin за инжењерима, Ивица средњошколцима који су спремни да се укључе у индустрију, саветује да загреју столицу и не брину за своју будућнст. Јер, након експлоатације бакра из горње зоне Чукару Пеки, следе и радови на доњој зони, а процењује се да ће у Бору бити потребно тридесетак инжењера са стручним испитом и лиценцом.

Искуства и знање Ивица размењује са колегама инжењерима који су завршили борски факултет, а има их у великом броју. Међу њима су Далибор Стојадиновић, Марко Петровић, Ивица Грујић, Небојша Буђелан, Дејан Стефановић и Стеван Јелић.
„Са колегама из Србије је врхунска сарадња и влада другарски и колегијалан однос. Надам се да ће Zijin Mining покренути и тим билдинге како би се више зближили и са колегама из Кине.

Наглашава да је блискост прекопотребна у рударству, јер је реч о специфичном и ризичном занимању у коме један другом „чувају леђа“ како би се избегле потенцијалне повреде.
„Повезаност је потребнија него код других занимања. Зато је потребна та „хемија“ међу људима, зато се и дружимо након радног времена.

Објављено 15.12.2022. године у 11:29 часова.